Želimo da ostanemo prvi

S obzirom da je ovo najduža gondola na svetu, prvi smo, želimo da ostanemo prvi i da samo idemo još dalje i još više. Cilj nam je da uvek budemo inovativni, interesantni našim gostima u skladu sa konceptom koji promovišemo, a to je: gondola kao ekološki projekat, da se u svemu trudi da bude u saglasju sa prirodom i da podstiče zdrave stilove života, kaže Bojana Božanić.

O rezultatima rada zlatiborske, najduže panoramske gondole na svetu, o dosadašnjim i novim investicijama, planovima i ciljevima, za „Vesti“ je govorila Bojana Bažanić, direktorka JP „Gold gondola Zlatibor“.

Letnja sezona na Gold gondoli zvanično je završena 26. avgusta. Koliko je prevezeno putnika u sezoni, a koliko od početka godine?

-Od početka godine do kraja avgusta zlatiborska gondola prevezla je oko 180.000 putnika. Na to možemo da dodamo onih pola miliona koji su prevezeni za dve godine našeg rada. Mislim da su to veoma dobri rezultati. Samo tokom letnje sezone, broj putnika bio je na prošlogodišnjem nivou. Vremenski uslovi u jednom delu jula malo su nas osujetili što se tiče i putnika na gondoli, ali i dolazaka turista na Zlatibor. Međutim, kraj jula i čitav avgust bio je izuzetno posećen. Mislim da su i aktivnosti koje smo sprovodili na gondoli umnogome doprinele da turisti borave na gondoli više puta. Nije mali broj ni onih koji se voze gondolom besplatno, kao što su sportske ekipe, velike grupe dece, dosta naših partnera, sveukupno, sigurno do desetak hiljada u sezoni. Tokom cele sezone radile su 72 kabine.

Zabeleženo je da se 16. februra ove godine gondolom prevezlo najviše putnika u jednom danu od početka rada, 2.549. Da li je ovaj broj prevaziđen do kraja avgusta?

-Ovaj rekord oboren je za 1. maj, kada je prevezeno u jednom danu 3.050 putnika i od početka rada gondole do danas nije prevaziđen. Cilj su nam novi rekordi, ali to sve zavisi i od vremenskih uslova. Međutim, veoma smo zadovoljni brojem putnika koji se voze gondolom prosečno dnevno u sezoni, a to se kreće oko dve hiljade. Sa prošlogodišnjim proširenjem kapaciteta uspevamo da putnike brzo prevezemo i izbegnemo velike redove.

Kada ćete moći da kažete da je ova najveća investicija u istoriji opštine Čajetina otplatila samu sebe?

-Ako sabiramo dinar za dinar ili evro za evro kako smo je i plaćali, to bi bilo za par godina. Međutim, moram da podsetim da smo kao lokalna samouprava, odnosno, investitor, otplatili kredit i pre nego što je bila obaveza u skladu sa bankarskim ugovorom i da su sredstva počela da se slivaju u budžet od komunalnog opremanja i prodaje placeva upravo zbog gondole čim je njena gradnja tek počela. Ona je u tom trenutku bila nova atrakcije koja je, a zaista jeste, Zlatibor pomerila sa neke turističke tačke još dalje. Taj benefit je veliki. Budžet opštine prilično se uvećao u poslednjih nekoliko godina i to je idirektna korist od razvoja same ideje o gondoli, a „Gold gondola Zlatibor“ kao javno preduzeće čiji je osnivač opština Čajetina, funkcioniše sto posto od sopstvenih sredstava. Od toga što prihodujemo, imamo za plate zaposlenih, tekuće troškove, ali i za nova ulaganja. Sve u svemu, možemo da kažemo da gondola funkcioniše potpuno samostalno, a sve što je uloženo u nju, višestruko se vraća u opštinski budžet.

Kolika su bila dodatna ulaganja u gondolu od početka rada do danas?

-Prošle godine smo nabavili 18 novih kabina u vrednosti od oko 560.000 evra, u izgradnju nastrešnice na poslednjoj stanici uloženo je više od 600.000 evra i na taj način smo potpuno zatvorili prostor gde se nalazi sistem za rad gondole, zaštitili ga od atmosferskih prilika koje su na Torniku veoma oštre, a koje sada nemaju nikakav uticaj na rad instalacije i olakšali našim kolegama. Bilo je ulaganja i u unapređenje sistema komunikacije na samoj gondoli, u nabavku dodatne opreme za gorsku službu spasavanja, u opremu za rad u tehničkom sektoru, zapravo, u unapređenje i obezbeđivanje komletnih uslova za bezbedan rad gondole. Značajna sredstva uložena su u uređenje cele trase, a najviše sredstava i naše energije utrošilo se na uređenje međustanice koja je postala veoma interesantno mesto za uživanje u skladu sa našim ciljem promocije zdravih stilova života i boravka u prirodi. Tu smo uradili eko-park, uredili mobilijar u skladu sa prirodom, uložili u dečije sadržaje i ugostiteljski deo. Želeli smo da ponudimo komletan ugođaj za porodice kojih na Zlatiboru ima najviše, da ljudi mogu sebe da odmore, da se osveže, nešto pojedu, a deca da se zabave. Osim toga, ove, kao i prošle godine ulažemo u edukacije naših zaposlenih u smislu razvoja timskog duha, s tim ciljem organizujemo bar dva puta godišnje tim bildinge, kao i studijska putovanja, što je dobra osnova za funkcionisanje preduzeća.

Do sada ste sa mnogima u Srbiji i u regionu podelili svoja iskustva gradnje i funkcionisanja gondole.

-Mislim da su gondole koje se sada grade po Srbiji izuzetan turistički potencijal i mogu da donesu benefite opštinama u kojima se nalaze. Pokazalo se da smo mi dobar primer. Svi koji su započeli i završili gondole u okruženju, kontaktirali su nas, a mi smo nesebično i sa zadovoljstvom podelili svoja iskustva. Nadam se da smo im pomogli da ne naprave greške koje smo možda mi, kao pioniri u izgradnji gondole, pravili. U stalnom smo kontaktu sa kolegama iz Skijališta Srbije, sa Jahorine, iz Crne Gore.

Koliko JP „Gold gondola Zlatibor“ ima zaposlenih i imate li problema sa nedostatkom odgovarajućeg kadra?

-Trenutno je 59 zaposlenih. Za sada je to optimalan broj, ali sa proširenjem nekih naših kapaciteta koji se tiču novih ideja koje želimo da razvijamo, nevezano za nove žičare, biće nam potrebno još ljudi. Mi smo javno preduzeće koje se bavi pružanjem usluga u turizmu i zato je radno vreme naših zaposlenih fleksibilno, oni rade posvećeno i posle podne i subotom i nedeljom, a mi se trudimo da u skladu sa tim budu i nagrađeni. Za sada to daje rezultate i tako ćemo nastaviti dalje. Mislim da će u narednom periodu biti sve izazovnije naći kadar za nove instalacije koje se prave, ali sreća je da naši zaposleni brže mogu da prenesu znanje drugima, nego što je to bilo u njihovom slučaju kada su ih podučavale kolege iz Francuske. Deficit kadrova biće sve vidljiviji i u turizmu, pravnom sektoru, finasijama.

Tokom letnje sezone na gondoli je bilo mnogo dešavanja, počev od veridbe, prvog venčanja, bioskopa na otvorenom, muzičkih večeri. Odakle crpite ideje i koji cilj želite da dosegnete realizujući ih?

-Uvek želimo da odemo korak dalje. S obzirom da je ovo najduža gondola na svetu, prvi smo, želimo da ostanemo prvi i da samo idemo još dalje i još više. Doći će možda neke nove gondole, možda će biti duže, biće i sadržaja, ali ćemo i mi uvek biti inovativni i ići napred. Cilj nam je da uvek budemo interesantni našim gostima i da svake sezone, da ne kažem svakog meseca, privučemo i nove i stare goste. U julu i avgustu svaki dan smo, od ponedeljka do petka, nudili besplatne različite sadržaje svojim putnicima, od promocije paraglajdinga uz Paraglajdnig klub Zlatibor, streličarstva preko dečijih radionica različitih sadržaja u saradnji sa našim saradnicima iz „Spajalice“, relaks tretmana uz ,,Eterični Zlatibor'' , radionica prirodne kozmetike sa našim partnerima iz ,,Desvaux cosmetiques’’, promocije tradicionalne ishrane sa ,,Zlatiborcem'', zdravih stilova života u saradnji sa „Čigotom“. Želimo da razvijamo i komercijalne sadržaje u skladu sa mogućnostima koje prostor nudi, a one su ogromne. Mislim da smo bioskopom na otvorenom, na Zlatiboru pomerili granice u turističkoj ponudi, kao i sa muzičkim večerima na vrhu Tornika. A ideje nisu specijalna novost, sve to može da se vidi u svetu, međutim, važan je koncept koji mi promovišemo, a to je: gondola kao ekološki projekat, da se u svemu trudi da bude u saglasju sa prirodom i da podstiče zdrave stilove života. Želimo i da ona bude dostupna svima, deci, roditeljima, mladima, porodicama, penzionerima, osobama sa invaliditetom, da svima omogućimo da uživaju u onome što imamo, što nam Zlatibor daje, fantastičan vazduh i prirodu. Na nama je da to na pravi način koristimo, da sa novim sadržajima privlačimo ljude i da nam se oni uvek vraćaju.

Kako se pripremate za zimsku sezonu i šta očekujete od narednih nekoliko meseci koji joj prethode?

-Prema dugoročnoj vremenskoj prognozi, raduje me što ćemo najverovatnije imati Miholjsko leto. Ako tako bude, očekujem da će septembar i oktobar biti na nivou prošle godine, ako ne i bolji. U tom periodu koji je u znaku kongresa, seminara, ali i tim bildinga na Zlatiboru, fokus će biti na organizovane grupe. Već imamo dosta upita, ali i planiranih sadržaja koje ćemo realizovati. Krajem oktobra i početkom novembra planiramo da uradimo redovan tehnički pregled cele instalacije kako bismo se pripremili za zimsku sezonu, tada gondola neće raditi, a javnost će biti blagovremeno obaveštena. Radićemo i na osvajanju novih tržišta. Najvažnija je prezentacija, ne samo gondole već celokupnih turističkih potencijala opštine Čajetina, koju pripremamo za Ujedinjene Arapske Emirate. Pokušaćemo da organizujemo i nova studijska putovanja za zaposlene što je veoma korisno za obogaćivanje naših sadržaja i ponude. Okosnica ponude za zimsku sezonu biće promocija nordijskog skijanja na međustanici kao i zabave na otvorenom. Imamo još ideja koje ćemo tek razrađivati, a za novogodišnje i sve druge praznike koji će doći posle njih, potrudićemo se da pružimo primamljive i interesantne sadržaje.