ZAŠTO DECA TREBA DA BORAVE NA PLANINI?

Svi roditelji se po nekada pitaju da li da idu sa decom na planinu u zimskom periodu, koliko vremena deca smeju da borave napolju, koje sve benefite planina donosi deci, koji uzrast treba da budu?

Odgovori na ova pitanja, kao i mnogobrojni saveti, čekaju vas u nastavku teksta:

Da li deca treba da idu na planinu?

Svakako da! Idealno bi bilo svakom detetu priuštiti boravak na planini. Za to ima mnogo dobrih razloga.

– Čist planinski vazduh je odličan “čistač” pluća koja su u gradovima izložena brojnim štetnim agensima koji svakim udahom ulaze u detetov organizam.

– Planinsko sunce u kombinaciji sa čistim vazduhom je proveren “pojačivač” apetita (deca se “provale” na planini), ali i dovodi do jačanja odbrambenog sistema deteta.

– Mikroorganizmi – prouzrokovači infekcija (bakterije i virusi) nisu ljubitelji planinskog sunca i vazduha, pa ih je neuporedivo manje nego u gradu. Ovo naravno ne važi za “zadimljene” restorane, hotelske lobije i diskoteke.

– Razređen planinski vazduh sadrži manje kiseonika pa, posle određenog vremena, dolazi do povećanja broja crvenih krvnih zrnaca.

– Deci sa pojedinim vrstama alergije (na grinje na primer) prija boravak na planini.

Koliko dugo ostati?

Svaki dan na planini je veliki dobitak za dete. Ipak, manje od sedam dana boravka nije pravi odmor (iz medicinskog ugla). Idealno je boraviti deset do petnaest dana jer se tada zaista može popraviti krvna slika, a i drugi blagotvorni efekti zimovanja imaju puni efekat.

Kada dete može “na skije”?

U planinskim zemljama sa dugom skijaškom tradicijom deca počinju da skijaju već u drugoj godini života. Ipak, ne preporučuje se početak “pravog” skijanja pre ulaska u četvrtu godinu života. I tada treba biti obazriv, neophodno je nabaviti kvalitetnu opremu, pre svega dobre skijaške cipele i vezove za skije koji su preduslov bezbednog skijanja. Za male skijaše se preporučuje i zaštitna kaciga!

Ako tata i mama nisu iskusni skijaši, najbolje je dete upisati u ski školicu gde će prvi skijaški koraci biti sigurni i pravilni. Naravno, ne treba “forsirati dete”, ako mu skijanje nije po volji tu su uvek interesantne i drage sanke ili “klisko”. Ima vremena da se nauči skijanje.

Koja deca mogu na planinu?

Odgovor je jednostavan – svakom detetu prija boravak na planini. Ipak, mora se imati u vidu da je u planinskim uslovima zima daleko jača, pa je neophodna adekvatna priprema dece. Za decu u prvim mesecima života se ne preporučuje odlazak na “surove” planine (sa nadmorskom visinom preko 1500 metara), a ako se roditelji ipak odluče na zimovanje sa bebom treba odabrati centar u kome postoji dobra medicinska služba, ali i mogućnost da se brzo i bezbedno dete vrati kući (ako ne daj Bože zatreba).

Šta poneti od lekova na zimovanje?

Na svaki put, a pogotovo na zimovanje mame i tate treba da ponesu nekoliko osnovnih lekova.

Prvi na listi su svakako lekovi za obaranje povišene telesne temperature (paracetamol ili ibuprofen – Brufen) u sirupu ili kao supozitorije (čepići). Treba poneti neki od lekova protiv alergije – antihistaminske sirupe: loratadin (Pressing, Claritine) ili noviji desloratadin (Aerius). Antihistaminike u obliku masti ne treba koristiti! U “mini apoteku” treba staviti i kapi za nos za decu, a poželjno je poneti i neki antibiotikski sirup širokog spektra.

Sve ovo staje u manju torbu, a može biti od velike pomoći, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da nije uvek lako doći do leka na planini. Pre polaska se treba posavetovati sa pedijatrom o načinu eventualne upotrebe ponetih lekova. Naravno, poneti antibiotik ne treba samoinicijativno “uključivati”, ali će doktoru koji pregleda dete na planini biti lakše ako mama ima spreman antibiotski sirup. Idealno je imati antibiotik koje je dete već koristilo jer se tako smanjuje verovatnoća od eventualnih alergija na lek. Ako dete ima neki hronični problem treba imati lekove koje dete inače uzima kod kuće.

Nekada se, i pored predostrožnosti, ipak dete razboli na planini. Tada, iako se najčešće radi o prolaznoj kijavici poštedite dete dužeg boravka na snegu. Iskusne mame i tate znaju da se bore sa uobičajenim zimskim prehladama, a u slučaju veoma visoke temperature i kašlja treba konsultovati lekara.

Idealno je boraviti deset do petnaest dana jer se tada zaista može popraviti krvna slika, a i drugi blagotvorni efekti zimovanja imaju puni efekat.

Da bi lekovi ostali neupotrebljeni na zimovanju treba poštovati nekoliko praktičnih saveta:

– Sedam do deset dana pre zimovanja poštedite dete kontakta sa prehlađenim i “virotičnim” osobama. Mudro je ostaviti dete kući nekoliko dana pred put da dete ne ponese neki od brojnih zimskih virusa na planinu.

– Treba znati da je prvih par dana boravka na planinskoj zimi jedna vrsta šoka za dete. Zato dete mora dobro da se utopli, kapa je obavezni rekvizit, a treba obući odelo od nepromočivog materijala. Od velikog značaja su kvalitetne rukavice i obuća, jer su prstići na rukama i nogama (uz nosić i uši) najpodložniji promrzlinama.

– Detetu ne treba ograničavati aktivnost, ali treba motriti na prve znake umora. Tada nikako ne ostavljati dete da se “hladi” napolju, već je potrebno otići u sobu, presvući dete, ponuditi ga da jede ili pije. Kraći odmor na snegu je dozvoljen, ali je tada najbolje svratiti na topao čaj u neki od brojnih planinskih kafića.

– Čuvajte se planinskog sunca – može biti opasno. Razređen planinski vazduh propušta više ultraljubičastih zrakova, a niska spoljna temperatura stvara lažni osećaj da se ne može “izgoreti” na suncu. Dovoljno je nekoliko sati planinskog sunca da pocrvene izloženi delovi kože. Nežno dečje lice, pogotovo nosić, je veoma osetljivo, pa je neophodno koristiti kreme za sunce sa zaštitinim faktorom. Što veći zaštitni faktor to bolje za dete, a izbor krema je veliki. Najbolje je koristiti kreme istog proizvođača čije kreme koriste deca u uobičajenoj nezi kože jer se time smanjuje mogućnost razvoja alergije. Nikako ne zaboraviti usne koje se mažu posebnim kremama sa visokim zaštitnim faktorom. Deca treba da nose zaštitne naočare sa zatamljenim staklima koja smanjuju prodor ultraljubičastih zraka u oči. Sneg odbija sunčevu svetlost, pa da deca ne bi žmirkala (što zamara oči) obezbedite im dobre zaštitne naočare.

– U svim većim skijaškim centrima postoji ski-info, mogućnost da se pre izlaska na sneg sazna kolika je spoljna temperatura, ima li vetra i kakva je vremenska prognoza za nastupajući dan. Ako je izuzetno hladno i vetrovito uzdržite se od dužih izlazaka, animirajte dete u sobi ili hotelu i sačekajte lepše vreme. Bolje “izgubiti” jedan dan snega nego lečiti promrzline.

– Pažljivo motrite na dete, ne dozvolite preterano udaljavanje. Ako koristite ski liftove uvek budite sa detetom, a ako skijate zajedno striktno poštujte signalizaciju na stazama. Držite se blagih staza, a ako ste odličan skijaš i volite strmine skijajte sami. Ne čekajte poslednju “žicu” sa detetom i izbegavajte staze koje su daleko od hotela ili apartmana.

– U slučaju težeg pada i eventualne povrede deteta obratite se gorskoj službi spasavanja koju čine edukovani ljudi sposobni da ukažu prvu pomoć i transportuju povređeno dete do lekara.

– Izbegavajte mesta “masovnog okupljanja” zadimljena i bez adekvatne ventilacije. Tu vrebaju razni “mikronapadači” koji mogu da pokvare zimovanje.

Izvor: mojpedijatar.co.rs – portal o zdravlju dece