Merida – beg u netaknutu divljinu Anda

Daleko od obala Karipskog mora, duboko u kontinentalnom delu Venecuele, proteže se praktično jedini ljudski trag koji narušava lepotu i spokoj netaknute divljine venecuelanskih Anda. Žičara koja svojom uskom trasom preseca prelepe krajolike Boliv arske republike i doseže do najsurovijih visina ovog planinskog venca. Smeštena u podnožju Anda, sa početnom stanicom u istoimenom gradu, trasom dugom impozantnih 12,5 kilometara, prevozi putnike na jedan od najviših vrhova Venecuele Pico Espejo, na nadmorsku visinu od vrtoglavih 4765 metara.

Napravljena još 1960. godine, do dan danas drži dva svetska rekorda, kao najduža segmentirana i najviša žičara na svetu, a jedina je koja kombinuje takvu visinu i dužinu trase. Sastavljena iz četiri dela trase sa pet stanica i po mnogo čemu je jedinstvena u svetu. Svakim od četiri dela trase voze dve kabine, po jedna u svakom pravcu, u prepoznatljivim bojama venecuelanske zastave. Trasom vozi ukupno 8 kabina, po dve žute, crvene i plave i dve trobojne. Kapacitet svake kabine je 40 osoba i put do vrha traje ukupno 40 minuta.

Sve vezano za ovu žičaru je impresivno, počev od same gradnje u kojoj je učestvovalo preko 3000 radnika, preko, arhitektonski, prelepo projektovanih stanica, do surovih klimatskih uslova u kojima su se radovi izvodili sa vetrom od 50 km/h i sa temperaturom od čak -10 na nekim delovima trase. Čak je i cena kompletne instalacije bila neverovatnih 680 miliona dolara. Žičara polazi iz samog centra grada Meride, sa Trga heroina, koji je dobio ime u čast žena Venecuele koje su pomagale Simonu Bolivaru u njegovoj borbi za nezavisnost, na kome dominira upečatljiva početna stanica Baritas sa svojim panoramskim krovom iznad koga se proteže predivan pogled na vrhove Anda. Nakon toga slede još tri međustanice na kojima putnici presedaju na naredne trase i to sledećim redom: stanica La Montana na 2436 mnv, stanica La Aguada na 3452 mnv i stanica Loma Redonda na 4045 mnv. Na samom kraju trase, putnici se zaustavljaju na samom krovu Anda, stanici Pico Espejo na 4765 mnv. Takođe, cela instalacija, a posebno stanice odišu prevelikim raskošom, što je, u neku ruku, populistička politika Čaveza i potreba da Venecuelu predstavi u mnogo lepšem svetlu. Inače, mali kuriozitet je to da na svako stanici postoji čak i mini ambulanta sa dežurnim lekarom, zbog opasnosti od visinske bolesti. Preporuka je da putnici neko vreme provedu na svakoj stanici, pa onda nastave put dalje, kako bi se organizam postepeno navikavao na ogromnu visinsku razliku.

Celom svojom trasom, žičara prolazi kroz ogromno prostranstvo Nacionalnog parka Sierra Nevada ili Mukumbari. Naziv Mukumbari je stari naziv koje koristi domorodačko stanovništvo i znači Mesto gde sunce spava. Siera Nevada (Snežna planina) je najveći nacionalni park u Latinskoj Americi i osnovan je 1952. Na svojih ogromnih 276446 hektara netaknute prirode dom je velikom broju autohtonih i ugroženih vrsta flore i faune. Praktično spaja dva planinska venca, Sierra Nevada de Merida i Sierra de Santo Domingo.

Odlukom Ministarstva turizma, stara žičara je zatvorena 2008. nakon isteka njenog upotrebnog veka i venecuelanska vlada je odmah najavila kompletno renoviranje i, u najkraćem roku, puštanje u rad nove instalacije. To je bila i vizija predsednika Uga Čaveza koji, nažalost, nije dočekao njeno ostvarenje. U punom sjaju, proradila je 2016. godine, stojeći i dalje kao svojevrsan spomenik pobede čoveka nad prirodom.