Lepšim i modernim Zlatiborom do svetskih turista

Opština Čajetina je u 2020. godini počela i završila veoma važne i velike projekte vezane za infratsrukturu na najposećenijoj planini u Srbiji – Zlatiboru, a najnznačajnije privela do kraja ili završila. Da domaćinski može da se raspolaže novcem to se videlo i ove godine, kada je u vreme pandemije, pored svih zdravstvenih mera, rekonstruisan ceo centar Zlatibora, urađeni kilometri puteva, vodovodnih i kanalizacionih mreža…

U planu je i dalje osavremenjivanje Zlatibora, izgradnja tri podzemne garaže za parking, prebacivanje vodovoda na Sušička vrela, već se vode razgovori o izgradnji puta Priboj-Uvac-Zlatibor, izgradnja „Zlatnog grada“…, a sve u cilju da se gosti osećaju što prijatnije i da imaju lepši ugođaj i doživljaj.

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović u intervju za naš sajt kaže da sve što rade je u interesu ne samo građane Čajetine, već cele Srbije.

LZS: Koje su to među najznačajnijim infrstrukturnim projektima koji su urađeni ove godine?

– Mi radimo ono što je interes većine naših građana, opštine Čajetina i Srbije. Za sada u tome uspevamo. Razvoj svoje Opštine postavili smo tako da konsultujemo renomirane institucije i stručnjake i da pod njihovim preporukama radimo. Naši preci imali su vizije koje mi sada sprovodimo kako za gondolu, tako i za jezero i razvoj samog Zlatibora. Tada nije bilo novca. Neizmerno smo zahvalni ljudima koji su obeleželi neko prošlo vreme, a sada oni žive kroz projekte koje smo mi čitali i po kojima smo radili. Sa druge strane, pratimo savremene tokove, danas mladi ljudi traže nešto novo.

U proteklom periodu mi smo jezero koje je bilo prljavo, zapušteno i dotrajalo, rekonstruisali i uredili i punimo ga vodom za piće, već izgrađeno jezero samo smo modernizovali i osvetlili, a sve u saradnji sa svetski priznatim kompanijama. Preostalo je još, da na proleće, postavimo fontanu u jezeru, što će jezero zaista učiniti svojevrnom atrakcijom. Pored estetskog uređenja, radili smo zacevljenje rečnog korita prema postrojenju za preradu otpadnih voda.

– Ozbiljan i zahtevan posao koji je podrazumevao zamenu podzemne instalacije, urađena je obnova kišnog i fekalnog kolektora. Sve su to poslovi koji su tražili vreme, novac i strpljenje. Ovi radovi promeniće i život u samom centru Zlatibora, a imali smo i podršku i strpljenje od vlasnika ugostiteljskih objekata, brojnih turista i meštana. Popločan je Кraljev trg, urađene instalacije za podno grejanje, postavljena je dekorativna rasveta, duž zone šetališta, napravili smo gotovo 200 lokala sa pratećom infrastrukturom u kojima mogu da rade naši proizvođači tradicionalnih proizvoda i suvenira. Кoliko su nam vremenske prilike dozvolile, radili smo i na ozelenjavanju površina oko jezera i na samom Trgu, ali potpun efekat tog posla biće vidljiv na proleće. Ima naravno i „dežurnih kritičara“ kojima se ne može ugoditi, mada se mi ni ne trudimo da im ugodimo.

LZS: Turisti koji dolaze vole i da pešače ili da se bave nekim drugim aktivnostima u prirodi, poput vožnje bicikla. Da li su planirane nove staze za pešačenje i biciklizam?

– Uz projekte koje privodimo kraju, pre svega mislim na gondolu, moći ćemo da otvorimo nove investicije na potezu oko Ribničkog jezera. Кako je gondola završena, otvaraju se perspektive za izgradnju pešačkih i biciklističkih staza. Imaćemo jedan krug od 10 kilometara iz centra Zlatibora, prema hotelu Olimp, kroz naselje Jelena Anžujska, iza spomenika na Šumatnom brdu, kroz Smiljanske zakose pa do međustanice gondole na Ribnici, od te tačke prema Кobiljoj glavi a zatim do podnožja skijališta Obudojevica ponovo do početne tačke na Кraljevom trgu.

– Na pomenutom projektu radićemo u narednoj godini. Reč je o ponudi koju traži savremeni turista, a Zlatibor će sa ovim biciklističkim staza stati na svetsku mapu, a to je svakako nešto što nam je nedostajalo. Biće mogućnosti i da se kombinuje prevozno sredstvo, do određenih tačaka turisti će moći da dođu gondolom, a dalje da nastave biciklom i obratno. Sve je to jedan studiozno rađen projekat za koji je trebalo gotovo deset godina, ali svi veliki projekti zahtevaju velika odricanja, nesebičan rad i trud, kao i rad po fazama.

LZS: Veoma je važan projekat izgradnja kolektora za otpadne vode. Kada će biti u funkciji?

– Vrednost te investicije započete u novembru 2017. godine, veća je od 4,6 miliona evra, za koju je Centar za međunarodnu saradnju i razvoj Vlade Slovenije donirao milion i po evra, dok je ostatak ulganje opštine Čajetina. Postrojenje za precišćavanje otpadnih voda biće početkom godine pušteno u probni rad koji bi trebalo da traje do godinu dana, a u tom periodu će se vršiti i obuka radnika.

LZS: Na Zlatiboru se iz godine u godinu povećava broj turista. Samim tim se povećavaju potrebe za vodom, rešavanje kanalizacionih odvoda, putevi, snabdevanje strujom i sl. Kako rešavate te probleme?

– Kapitalne projekate na Zlatiboru, koji imaju uticaja na čitavu teritoriju opštine i na okolinu, završavamo u ovoj godini. Za putnu infrastrukturu, za izgradnju puteva i ulica kao i za rekonstrukciju postojećih saobraćajnica, u narednoj godini planirano je oko 250 miliiona. Planirana su sredstva za prvu fazu radova na izgradnji vodovoda Sušičko vrelo – od Sušičkog vrela do Žigalskog visa sa rezervoarom. Zatim je planirana delimična zamena magistralnog cevovoda od Ribničkog jezera do Zlatibora kao i sanacija fabrike za preradu vode u Ribnici i izgradnja rezervoara od 2.000 kubnih metara na samom Zlatiboru. Nastavljamo sa izgradnjom fekalnog kolektora do buduće lokacije postrojenja u Sušici. Radi se na tom projektu i sigurno ćemo krenuti sa tim radovima u narednoj godini.

– Ono što je značajno istaći za Čajetinu je da je ona bila prostorno ograničena. Bilo je onemogućeno njeno širenje ili magisralnim putem ili elektro-instalacijama (trafostanicom ili dalekovodom). U narednom periodu nas očekuje izmeštanje trafostanice pored sportske dvorane u Čajetini, zatim dalekovoda od Čajetine do Zlatibora, preko groblja u Čajetini, tako da ćemo veliki prostor osloboditi za razvoj Čajetine. Stavićemo u funkciju sportski kompleks Glavica u Čajetini, a radiće se i na proširenju prostora niz reku Balašicu, zatim prema naseljima Mušvete i Šipovik, čime otvaramo ulaz u Čajetinu sa starog regionalnog puta.

– U narednoj godini i Čajetina će izgledati potpuno drugačije i savremenije. Otpadne vode koje se sada slobodno izlivaju i šire neprijatan miris od Šipovika, Jevremovića do Sušice, sigurno ćemo i taj problem brzo rešiti i otvoriti i taj prostor za širenje i razvoj Čajetine.

LZS: Bilo je kritika što se tiče zelenila u centru Zlatibora. Ipak, opština radi na tome i možete li da nam kažete šta je sve opština uradila po tom pitanju ozelenjavanja centra Zlatibora?

– Ko se to temom bavio u prošlosti? Zlatibor nije bio obrastao zelenilom, već ima prostrane pašnjake, zbog čega je i nazivan suvatom. Sam centar je tek kasnije pošumljavan. Trudili smo se da radimo na ozelenjavanju, ali sa merom.

– Na području opštine Čajetina intenzivno je rađeno na završetku započetih projekata na uređenju samog centra Zlatibora, na ozelenjavanju površina, postavljanju urbanog mobilijara na Кraljevom trgu i po obodnim ulicama, rekonstrukciji, ali i asfaltiranju ulica i puteva u Čajetini, na Zlatiboru i okolnim mesnim zajednicima.

LZS: Recite nam nešto više o projektu „Zlatni grad“.

– Projekat „Zlatni grad“ podrazumeva izgradnju sportskih terena, jedne sportske hale, hotele visoke kategorije i golf teren. Ceo kompleks prostiraće se na više od 200 hektara. Prema našim istraživanjima i mišljenju struke najidealnija lokacija u Srbiji je potez u okolini Ribničkog jezera, kako za razvijanje rezidencijalnog turizma, tako i za izgradnju golf terena. Preovlađujuća namena „Zlatnog grada“ biće sport, rekreacija i zdravstveni turizam. To je idealna lokacija i za proizvodnju solarne energije jer taj potez oko Ribničkog jezera i konfiguracija terena omogućavaju postavljanje solarnih panela za proizvodnju solarne energije.

– Izgradnja „Zlatnog grada“ će započeti kada se Ribničko jezero prevede u komercijalne svrhe i kada obezbedimo alternativni vid vodosnabdevanja sa Sušičkog vrela.

LZS: Кako biste ocenili 2020. godinu kada je u pitanju sprovođenje instrastukturnih projekata s obzirom na epidemiju?

– Imajući u vidu situaciju i u svetu i u Srbiji, prezadovoljni smo koliko smo kapitalnih investicija, koje su čekale duži niz godina da dođu na red, uspeli da odradimo u ovoj godini. Кako je Zlatibor turističko mesto, vodili smo računa da ne ugrozimo ni letnju ni zimsku turističku sezonu, što je bio razlog zbog kog smo odlagali kapitalne projekte na uređenju centra Zlatibora. Bilo je potrebno i obezbediti sredstva za realizaciju projekata koji su zahtevni i skupi. Trebalo je da se složi više parametara koji su nam omogućili da u vreme pandemije krenemo sa ovim investicijama i da ih u rekordnom roku završimo.

– Uradili smo više nego što smo planirali. Ideja je bila da projekte delimo u više faza, ali smo shvatili da je ova godina za bilo kakav ozbiljan posao u turizmu izgubljena, te smo iskoristili vreme u kome ugostitelji nisu mogli da rade, pa smo otvorili čitavu lepezu investicija u samom centru Zlatibora. Radili smo zacevljenje rečnog korita, od ulaska, kroz naselje, pa do izlaska iz naselja, prema postrojenju za preradu otpadnih voda. Ozbiljan i zahtevan posao koji je podrazumevao zamenu podzemne instalacije, urađena je obnova kišnog i fekalnog kolektora, a u potpunosti je sređeno i korito jezera. Sve su to poslovi koji su tražili vreme, novac i strpljenje.

– Ovi radovi promeniće i život u samom centru Zlatibora, a imali smo i podršku i strpljenje od vlasnika ugostiteljskih objekata, brojnih turista i meštana. Videli su da se radi velikim intenzitetom – u pojedinim trenucima bilo je i do sto građevinskih mašina i do pet stotina radnika na jednom malom prostoru. Radilo se i noću (kada je bilo potrebno) da premostimo neke važne saobraćajnice ili da izmestimo neku infrastrukturu, a sve sa ciljem da se ne zaustavljaju redovne dnevne aktivnosti stanovništva i gostiju.

Info i video: vestizssmestaj.rs