Zajedničkim snagama za povratak zlatnog bora

Međustanica Gold gondole bogatija je za dva zlatna bora nakon ekološke akcije „Povratak zlatnog bora na Zlatibor“. JP „Gold gondola Zlatibor“, kao društveno odgovorno preduzeće, se uvek odaziva ekološkim akcijama, a naročito posebno kada se radi o četinaru koji je pred izumiranjem. Zlatni bor je redak varijetet belog bora sa zlatnožutim iglicama i autentični je simbol Zlatibora što predstavlja dodatnu motivaciju za naše preduzeće da se pridruži ovoj misiji.

Naši putnici najčešće izdvajaju lepotu prirode i planinskih pejzaža koji su neki od osnovnih razloga vožnje gondolom. Većina posetilaca napravi pauzu od vožnje na međustanici ili na Torniku gde mogu da se relaksiraju u prirodi na čistom plainskom vazduhu okruženi borovinom. Kao preduzeće čiji rad je zasnovan na ESG (Enviromental, Social and Governance) vrednostima, mi tokom cele godine sprovodimo razne ekološke akcije, u saradnji sa lokalnim preduzećima i institucijama, kako bi poslali poruku o važnosti očuvanja životne sredine.

Akcija je sprovedena na više lokacija uključujući prostor kod međustanice i Turističke organizacije Zlatibor, hotele i vidikovce, a posetioci Zlatibora su imali priliku da se pridruže u kalemljenju i sadnji zlatnog bora.

„Postupak kalemljenja je sličan onome kod lišćarskih vrsta, ali mi smo ga malo prilagodili da bi bio uspešniji. Gajimo nadu da će se na Zlatiboru primiti veliki broj sadnica.“, rekao je Uroš Nenadić iz Udruženja Discover Serbia.

„Mi smo zasadili deo podloga na Zlatiboru, a drugi deo u rasadniku. Pokušaćemo da obezbedimo što kvalitetnije sadnice koje ćemo kasnije rasađivati i pozicionirati na mesta od značaja na Zlatiboru. Tako ćemo obogatiti i turističku ponudu Zlatibora.“, rekao je predsednik Udruženja Discover Serbia Vladimir Pavlović.

Danas u Srbiji postoje samo četiri preostala stabla ovog dragocenog drveta. Prvi put se kroz ovakav projekat sistematski i naučno pristupa njegovom očuvanju i vraćanju.

„Jedino kroz kalamljenje je moguće sačuvati i fiksiratu tu genetsku tu genetsku osobinu. Ne radi se o varijetetu ili vrsti i ne može se stvoriti nova generacija, već se kalemljenjem može povećati broj individua sa tom određenom karakteristikom.“, rekao je profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Vladan Ivetić.

Ovu ekološku akciju organizuje Udruženje Discover Serbia, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, Šumarskog fakulteta i drugih partnera, sa ciljem da ova retka vrsta četinara opstane.