14.11.2019.
Stvorili smo Zlatibor za 21. vek: Milan Stamatović o najdužoj „Gold gondoli“ na svetu i kapitalnim projektima
Pređen je veliki put… Od zastarelog, neprofitabilnog sindikalnog konačišta, Zlatibor je izrastao u najposećeniju destinaciju u Srbiji i najuspešniju turističku atrakciju sa dobrom perspektivom. Ime Milana Stamatovića, predsednika Opštine Čajetina, u direktnoj je vezi sa transformacijom nekada prosečne lokalne zajednice u najmoderniju i finansijski najstabilniju sredinu u Srbiji. On ističe da su realizovani kapitalni projekti samo uvertira za ciljeve koji su – nadohvat ruke.
– Od naših prethodnika nasledili smo zdrave temelje, ali smo morali da zakoračimo u korak sa vremenom. Vispreni Zlatiborci nisu dozvolili da ih tranzicija pregazi. Prvo smo uredili plansku dokumentaciju, zatim smo gradili osnovnu infrastrukturu, omogućili smo talas investicija u turizam. Doveli smo desetine investitora, njih i nas, zanimao je profitabilan turizam visoke kategorije. Reč je o dvadesetak srpskih kompanija, o ulaganju privrednika i poznatih sportista. Sa nama su radili građani, jer su razumeli da imamo važan cilj. Uvideli su da naši zajednički poduhvati ostaju za naredne generacije, kao trajna vrednost. Setimo se da smo gradnju najduže panoramske gondole na svetu, kada su se drugi protivili, započeli narodnom mobom. Rezultat je vidljiv. Pregazili smo put od mašte do željene realnosti. Zlatibor je danas najposećenije turističko odredište na ovim prostorima, a uskoro ćemo dostići 10 miliona noćenja.
* Posle početnih investicija u turističke kapacitete, pokrenuo se finansijski zamajac, stvoreni su uslovi za realizaciju nekoliko kapitalnih projekata…
– Ne računajući putnu infrastrukturu i sve redovne aktivnosti, samo u ovoj godini realizovali smo pet vekovnih, kapitalnih projekata. To su najduža na svetu „Gold gondola“ vredna 13 miliona evra, koja ide od turističkog centra do vrha Tornik, zatim postrojenje za preradu otpadnih voda (PPOV) sa uloženih četiri miliona evra, izgradili smo i velelepni Kulturni centar u srcu Zlatibora, kupili sportsku halu na Zlatiboru površine 9.000 kvadratnih metara za 1,6 miliona evra. Sportska hala u Čajetini je rekonstruisana u moderno zdanje i ponos je svih stanovnika opštine.
PRVA EKOLOŠKA OPŠTINA U SRBIJI
Kritičari kažu da se previše gradi, zameraju vam preteranu „urbanizaciju planine? – Kod kritičara ne postoji svest o tome da se Zlatibor prostire na 647 kvadratnih kilometara, a svega 1,4 odsto je urbanizovano. Kritičari gledaju samo turistički centar, dok zaboravljaju da je u svim velikim turističkim planinskim centrima, širom sveta, stepen urbanizacije viši nego kod nas. Za nas je važno da ograničenu gradnju prati kvalitetna infrastruktura, a Čajetina će zahvaljujući svojoj finansijskoj stabilnosti postati prva ekološka opština u Srbiji.
* Jedan krug kapitalnih investicija je okončan. Kakvi su dalji planovi razvoja opštine?
– Pripremamo se za izgradnju još jedne panoramske gondole, od Tornika do vrha Čigote, u toku je izrada idejnog projekta. Čigota ima velike potencijale za zimske i adrenalinske sportove, a mi ćemo je uvrstiti među najreprezentativnije evropske turističke sadržaje. Mi sada ne možemo da primimo sve turiste koji žele da dođu, ali će se to promeniti jer je interesovanje investitora za zdravstveni i sportsko-rekreativni turizam veliko. Uz već ostvarenu modernizaciju, ovakve investicije višestruko uvećavaju broj gostiju i čine rad u svim oblastima unosnijim. Istovremeno, duž trase „Gold gondole“ gradićemo „Novi Zlatibor“. Kao i dosadašnje investicije, biće to iznad svih očekivanja.
* Šta je sve urađeno na polju zaštite životne sredine?
– Na Zlatiboru je izgrađeno postrojenje za preradu otpadnih voda (PPOV), sa uloženih četiri miliona evra. Krenuli smo sa prvim postrojenjem, ali su projekti urađeni i za ostale prečišćače. Uslediće izgradnja postrojenja u Čajetini, a zatim u Mačkatu i Sirogojnu. Gradićemo mini-postrojenja za pojedina naselja gde je broj stanovnika povećan. Na ovim mestima imamo kanalizacionu mrežu i kolektore, što je preduslov za izgradnju PPOV. Uz izgradnju pomenutih postrojenja, gradićemo kolektore u seoskim sredinama, da bi i ove mesne zajednice u perspektivi dobile postrojenja za preradu otpadnih voda. Uspostavljamo i novi sistem vodosnabdevanja: dosta je već urađeno na samoj crpnoj stanici izvorišta Sušičko vrelo. U narednoj godini kreću radovi odatle, do prvih rezervoara Tripkovi i Šljivovici. U sledećoj fazi, voda sa Sušičkog vrela će stići do Zlatibora.
* Kako se ulaganje u modernizaciju opštine odražava na stanovnike Zlatibora i okolnih mesta?
– Pored ulaganja u turizam, mi sada možemo da daleko više novca ulažemo i u poljoprivredu, podstičemo proizvođače organske hrane iz našeg kraja. Imamo „Zlatiborski eko-agrar“, gde smo okupili proizvođače hrane, ali naš cilj je veći – Opština Čajetina će osnovati Agroindustrijski centar. Imamo jaku tradiciju u stočarstvu pre svega, imamo mlađe proizvođače koji su dosta uložili u razvoj svojih domaćinstava, a mi možemo da im omogućimo bolje poslovanje. Da više ne budu „robovi“ i žrtve trenutnih tokova, već da imaju sigurnost i dugoročnu perspektivu. Obezbedićemo otkup i plasman kvalitetnih tradicionalnih proizvoda, mi ćemo biti garant ugovorenih poslova. Biće to regionalni centar koji će pomoći i susednim opštinama. Kancelarija za saradnju sa Ruskom Federacijom je dala doprinos razvoju turizma, dostigla je svoj početni domet i biće ujedinjena sa budućim Agroindustrijskim centrom, kako bi viškove robe izvozili. Na tome radimo ozbiljno.
* Selo je nosilac razvoja u poljoprivredi. Koliko ulažete u seoske mesne zajednice?
– Oživljavamo naša sela jer imamo novca za subvencije, a one će u narednoj godini biti još izdašnije. Po završetku nekoliko kapitalnih projekata, sada smo u stanju da izdvajamo više za selo. Setićete se, čak i kada je državna politika zahtevala da se zatvaraju škole sa malo đaka, mi smo radili suprotno – renovirali smo ih. Gradimo puteve do svakog zaseoka, a rezultat je danas merljiv: naša opština, za razliku od svih ostalih u Srbiji beleži porast broja stanovnika. Povećava se broj novorođene dece i broj mališana upisanih u naše škole! I to se dešava upravo u seoskoj sredini. Imali smo oko 15.000 stanovnika, a sada više od 18.000. Pri tome, imamo lokalni budžet na nivou Užica koje ima 70.000 stanovnika. Iako smo jedina opština u Srbiji gde broj stanovnika raste, već dolazimo u situaciju da nemamo dovoljno ljudi na svim radnim mestima.
* Dok traju kapitalne investicije na nekoliko projekata, kakva je finansijska stabilnost Opštine Čajetina?
– Pre deset godina, budžet opštine je bio svega oko 200.000 evra. Danas je neuporedivo veći, pa smo postali prepoznatljivi po finansijskoj stabilnosti. Skoro sve projekte realizujemo od sopstvenog novca. Poslujemo poput profitabilne svetske kompanije. Posle pet kapitalnih projekata, u narednu godinu ulazimo finansijski rasterećeniji. To znači da će biti više novca za dalje ulaganje u infrastrukturu u našim selima, za puteve, poljoprivredu, za novi sistem vodosnabdevanja i ekološke projekte…
Želite li da budete u toku ?
