Sky Network gondola, Singapur

Malo je gradova u svetu koji u toj meri pomeraju granice i postavljaju standarde na način na koji to Singapur radi. Kao deo četvorke „Azijskih tigrova“, jedan je od apsolutnih lidera modernizacije i urbanizacije celog kontinenta. Ono što mu daje posebno notu je upravo taj spoj tradicionalnog Orijenta i modernog zapada, zbog čega je već decenijma izuzetno popularna turistička destinacija.

U svojoj težnji da unapredi turističku ponudu i osigura poziciju jedne od vodećih destinacija jugoistočne Azije, Vlada Singapura je 1968. došla na ideju o izgradnji gondole, instalacije koja je u to vreme bila neverovatna atrakcija, kojom se, osim poznatih ski centara, moglo pohvaliti tek nekoliko gradova. Nakon usvajanja masterplana i obezbeđivanja sve potrebne dokumentacije i dozvola, sa izgradnjom se krenulo 1972. godine. Dve godine kasnije, singapurska gondola je primila svoje prve putnike na trasi koja je povezivala glavno ostrvo sa ostrvom Sentosa, u to vreme rastućom resort destinacijom, koja je postajala sve popularnija i svake godine privlačila sve veći broj turista.

Investicija od, za tada ogromnih, 5,8 miliona dolara, odmah se pokazala kao pun pogodak. Putnici su strpljivo čekali u redu da se ukrcaju u jednu od 43 početne kabine. Kabine su, u danas već uveliko arhaičnom stilu, imale stjuarde, koji su bili zaduženi za otvaranje i zatvaranje vrata, kao i brigu o putnicima tokom celog trajanja vožnje. Već dve godine kasnije, broj kabina povećan je na 51, sa maksimalnim kapacitetom od 6 osoba. Prvi ozbiljni remont, gondola je dočekala 1994, kada su zamenjene sve kabine i, još jednom, povećan njihov ukupan broj, ovaj put na čak 80, koje su krstarile relativno kratkom trasom od 1700 metara. Pet godina kasnije, singaprska gondola je postala prva gondola u svetu koja je ugradila panoramski, stakleni pod u svoje kabine u sklopu još jednog modernizovanja. Desetak godina nakon toga, tačnije 2010. godine, ponovo je urađen jedan veliki remont, a kompletno su zamenjene i sve kabine. Broj kabina je smanjen, ali su zato njihove dimenzije povećane, radi većeg komfora, ali i kao odgovor na sve strože turističke zahteve današnjice, koji prosto nameću obavezu konstantnog unapređivanja ponude. U sklopu poslednjeg renoviranja singapurska gondola je prva na svetu koja je u ponudu uvrstila VIP kabine, kao jedan vid ekstravagancije u ponudi, koji je vrlo brzo pronašao put do svoje klijentele. Iako cena iznosi astronomskih 600 evra po kabini za jednu vožnju, kapaciteti su prilično popunjeni, posebno vikendom. Kabine koje su futuristički dizajnirane i optočene Svarovski kristalima, prosto odišu bogatstvom i raskošom. U unutrašnjosti dominiraju četiri velike i udobne kožne fotelje, a opremljena je posebnim ozvučenjem, punim rashladnim mini-barom, konzolom za podešavanje rasvete i ozvučenja. U cenu iznajmljivanja VIP kabine uračunata je večera i šampanjac u restoranu početne stanice Mount Faber.

Sa marketinške strane, Singapur je uložio jako puno truda i vremena da od gondole stvori jedan prepoznatljiv brend. Puno se radilo na popilarizaciji atrakcije, a inventivnosti nije nedostajalo. Tako je 1976. godine jedna epizoda serije Hawai 50, koja je u to vreme bila izuzetno popularna, snimana upravo u kabinama i stanici gondole. Organizovano je i prvo masnovno venčanje u gondoli, kao i rijaliti šou, gde se 36 parova nadmetalo ko će duže ostati zatvoren u kabini.

Singapurska gondola danas broji 67 kabina koje, brzinom od 11 km na sat, svakodnevno prevoze putnike svojom trasom od 1700 metara. S obzirom da su stare kabine zamenjene većim, kapacitet je takođe povećan na 8 putnika, tako da dnevno preveze i po 2000 ljudi

Sama instalacija se sastoji iz tri stanice, početne Mount Faber, koja se nalazi na istoimenom uzvišenju i najvišoj tački Singapura, međustanice na priobalju, kod same luke i krajnje stanice na ostrvu Sentosa. Svojevrsni kuriozitet je sama međustanica, koja je, kao genijalno arhitektonsko rešenje, izgrađena na 15. spratu jedne od najviših zgarada tog dela grada i kabine biukvalno prolaze kroz samu zgradu, što stvara jedan neverovatan vizuelni doživljaj. Sa arhitektonske strane, genijalnost ideje se ogleda u tome da je sama zgrada iskorišćena kao jedan ogromni noseći stub i time se izbegla gradnja dodatnih stubova u gusto naseljenom delu grada, koji bi, uz sve to, naružili postojeću urbanističku celinu.

Krajnja destinacija je resort ostrvo Sentosa, koje je tokom britanske kolonijalne vlasti bilo vojno utvrđenje, zbog svog izuzetnog strateškog značaja. Nakon sticanja nezavisnosti tokom 60-ih godina XX veka, strateška potreba je ustupila mesto turističkoj i tokom narednih par decenija ostrvo je izraslo pravi mali turistički raj, sa neverovatnom i raznovrsnom ponudom za svačiji ukus i džep. Maleno ostrvo od 5 kvadratnih kilometara prosto buja od sadržaja i godišnje privuče preko 20 miliona posetilaca. Toliki broj posetilaca nije veliko iznenađenje kada se uzme u obzir ponuda samog ostrva koje ima 3,2 km veštačkih plaža, sa peskom uvezenim iz susedne Malezije, hotela najviše kategorije, kockarnica… Ceo Sentosa Resort World, kako se zvanično zove, je projekat od 4,5 milijarde dolara, gde čak i američki Univerzal studio ima izgrađene stalne setove koji služe za snimanje filmova, ali su otvoreni i za posetioce. Podeljen je na nekoliko celina: Holivud, Njujork, stari Egipat, Madagaskar i privlači jako veliki broj ljudi. Tu su još i avantura, vodeni i zabavni parkovi, 2 velika golf terena sa 18 rupa, a poseban ponos Sentose je najveći akvarijum na svetu sa preko 1000 vrsta i preko 100000 morskih životinja. Sentosa je stekla toliku popularnost da je 2015. otvorena još jedna linija gondole nazvana Sentosa linija, čija trasa ide duž ostrva i napravljena je više kao turistička atrakcija nego realna transportna potreba.

Singapur nastavlja da obogaćuje svoju turističku ponudu i, u iščekivanju neke nove, koja će opet pomeriti standarde i granice, turisti koji se odluče za ovu destinaciju imaju već dovoljno raznovrsnosti da svoj odmor u potpunosti ispune zabavom i uspomenama. Pored svega toga, Sentosa Resort World ostaje i značajan izvor ideja za budući zlatiborski „Zlatni grad“, čija će okosnica upravo biti Gold gondola.