Direktorka JP “Gold gondola Zlatibor” Bojana Božanić, uverena da će najduža panoramska žičara čija je gradnja započela, doneti veliku korist zlatiborskom turizmu i trasirati put ka svetskom centru, izjavila je za “Zlatiborske vesti” da će samom izgradnjom gondole biti napravljen jedan veliki iskorak u turističkoj ponudi Zlatibora, čime će on biti pozicioniran na evropskoj i svetskoj mapi turističkih centara.
“Upravo to je bila ideja kojom smo pre desetak godina bili vođeni pri planiranju ove investicije – da turistima ponudima nešto novo, inovativno i nesvakidašnje. Poslednjih godina smo intenzivno obilazili centre koji raspolažu ovakvom i sličnom infrastrukturom, instalacijama poput žičara i gondola, pa smo bili uvereni koliko to turiste privlači i interesuje. Naša ideja nije samo da napravimo samu instalaciju žičare, da se ljudi prevoze od centra Zlatibora do vrha Tornika, već je u stvari zamisao da se prostor na kompletnoj trasi uredi na najbolji mogući način kako bi postao atraktivan za turiste, a da se sačuva duh planine i očuva priroda, što ide ka održivom razvoju turizma i zaštiti životne sredine” – istakla je Božanić i dodala da je ideja sa kojom je projekat započet da se u narednih deset godina na Zlatibor dovede milion gostiju godišnje i da se ostvari deset miliona noćenja.
“Imali smo priliku na nedavnom službenom putovanju da obiđemo turistički centar Vengen i vidimo kako su oni postavili instalacije turističkog transporta , koliko imaju gostiju i kako funkcionišu. Taj ski centar je počeo da funkcioniše zbog velikog interesovanja turista za letnji turizam, gde je infrastruktura prvenstveno bila železnička, da bi sad bila žičana i tek u poslednjih par decenija su počeli da se bave zimskim turizmom’’ – navodi direktorka JP Gold gondola Zlatibor.
Bojana Božanić navodi da je JP Gold gondola više puta ukazivalo na sličnost između Zlatibora i švajcarskih turističkih mesta, jer se u samom centru turističkih naselja nalazi kompletna infrastruktura, hoteli, ponuda koja zadovoljava sve potrebe turista. “Oni odatle namenskim prevozom odlaze u planinu u kojoj nema smeštaja sem manjih naselja, pa ja to poredim sa trasom Zlatibor-Ribnica-Tornik.Taj naš skijaški centar može da bude još značajniji deo zlatiborske ponude kada budemo proširili skijaške staze na Torniku. Švajcarska mesta u sezoni poseti 700-800 hiljada gostiju, a oni raspolažu sa nekoliko hiljada ležaja više nego mi’’, upoređuje Bojana i sumira: „Imamo velike potencijale, velike mogućnosti da se razvijamo, uz dobar koncept. Ove ideje su lake za realizovanje, kada bi izuzeli političke momente koji koče i prožimaju celokupnu sliku razvoja. Bez tih političkih kočnica mnogo bi brže, lakše i efikasnije tekla implementacija ovog, a i mnogih drugih planova’’.
Govoreći o prednostima gondole, direktorka JP „Gold gondola Zlatibor’’ napominje da je to ekološki vid prevoza: “Gondola ne troši nikakvu vrstu goriva koje zagađuju životnu sredinu niti ima nuspojave po okolinu, što je studija procene uticaja za životnu sredinu pokazala.”
Božanić ističe da je u planu da se prostor na međustanici uredi u obliku Zlatnog grada, kako bi se ta atraktivna zona pripremila za dolazak gostiju sa većom platežnom moći. Takođe se radi na pripremi projektnog zadatka za idejno rešenje za izlaznu stanicu, u smislu objekta i sadržaja za turiste koji dođu na vrh Tornika. “Ideja je da se uradi moderan vidikovac, ugostiteljski prostor i planiraju drugi vidovi zabave, u zavisnosti od ideja arhitekata, a opet sve u duhu prirode i očuvanja životne okoline-svega onoga ka čemu Zlatibor kao turistička destinacija stremi : kako privlačenju gostiju tako i investicija’’, zaključuje Božanić.
Podsećajući na problem sa dozvolama za izgradnju gondola, Božanić navodi da JP Gold gondola već dva i po meseca čeka na odgovor na žalbu iz Republičkog geodetskog zavoda, u kome “definitivno nema partnera i saradnika”. “Smatramo da to nije u redu, da država mora da pomogne. Čim dobijemo odgovor na žalbu koja je svakako neosnovana i koje će biti odbijena, imaćemo mogućnost da podnesemo zahtev za građevinsku dozvolu za početnu stanicu. Još jednom napominjem, opština Čajetina je postupila po sugestijama ministarstva, rešila imovinsko-pravne odnose na parcelama početne stanice, ostalo je da se administrativne procedure sprovedu i da nas to ne sprečava. ztažim od nadležnih državnih organa da se u ovom pogledu okrenu suštini, a ne formalno-pravnim zavrzlamama, da priznaju istinu i tako se ophode: Zlatibor da počnu da shvataju kao deo Srbije i da konačno pogledaju ovaj projekat kao javni interes“, kaže Bojana Božanić.