Jedan norveški oficir, tamo krajem 19. veka, znatiželjom vođen, obreo se u Crnoj Gori i srpskog vladara načinio prvim skijašem u svom narodu. U poodmaklom 21. veku drugi norveški oficir, ali sa diplomatskim zvanjem, srpskoj deci želi da se na snegu zabave i postanu skijaški šampioni.
Potpukovnik Egil Daltvejt, vojni ataše u ambasadi Norveške u Beogradu, pre nekoliko dana donirao je Smučarskom klubu „Zlatibor“ devet pari skija i isto toliko pari skijaških cipela koje je sam prikupio u svojoj domovini. Reče Skandinavac, dobro upoznat koliko je poslednjih godina na Zlatiboru omasovljeno nordijsko skijanje i da mu se mladi sve više okreću, da mu je želja da poklonjeni rekviziti doprinesu da se mladi kroz sport što više igraju i smeju.
PRVA ŠKOLA SKIJANJA
A nekad, kad se na ovim prostorima učila veština skijanja, ono nije bilo ni sport ni razonoda, nego najlakši i najbrži način da se stigne od jedne do druge tačke kroz zavejana bespuća. Iz jednog takvog 1893. u Kotor je stigao Henrih Angel, norveški oficir sa činom pukovnika. Sa par daski koje je nosio preko ramena, a čiju namenu niko nije znao, krenuo je Crnom Gorom i došao do dvora Nikole Petrovića, tada crnogorskog kneza. Na Cetinju je otvorio prvu školu skijanja na Balkanu.
Pukovnik Henrih Angel, avanturista, publicista, prijatelj srpskog i crnogorskog naroda, prvi instruktor skijanja u Francuskoj i prvi član Međunarodnog olimpijskog komiteta iz Norveške, nikada nije bio na Zlatiboru, za razliku od potpukovnika Egila Daltvejta, ali je jedna žiteljka ove planine istraživala njegov život.
– Došao je u Crnu Goru da vidi kako jedna mala zemlja može da bude nezavisna jer je i sam težio nezavisnosti Norveške koja je tada bila u zajednici sa Švedskom. Kretao se Crnom Gorom na skijama i ubrzo sprijateljio sa knezom Nikolom. Crnogorskom vladaru se svidelo skijanje toliko da je po njegovom zahtevu iz državne kase plaćena kupovina sto pari skija. Kneza i njegove vojnike Angel je naučio onome što se danas zove nordijsko skijanje – priča za „Blic“ Aleksandra Glišović Cerovina, aktivistkinja Smučarskog kluba „Zlatibor“.
U to vreme na Cetinju boravio je i Petar Karađorđević. Oženjen kneževom ćerkom Zorkom, budući kralj Srbije, zajedno sa tastom, od Norvežanina je učio skijanje. O boravku na Balkanu Henrih Angel napisao je četiri knjige, a u jednoj od njih „Kroz Crnu Goru na skijama“ navodi: „Ubrzo se ispostavilo da je najbolji crnogorski skijaš princ Pjer Karađorđević, izuzetno umešan sportista. Kako bi isprobali čemu sve skije služe, knez je naložio jednom gardisti da trči po snegu uporedo sa skijašem. Crnogorac je upadao u sneg do kukova, mučno ga pratio, a skijaš je brzo odjurio i pobeda je lako pripala norveškom sportu“, pisao je Angel.
VRATIO SE KAO DOBROVOLJAC
Želja mu se, da kao vojnik svoje zemlje dođe u Srbiju, nije ispunila. Zato je napustio norvešku vojsku i u Srbiju stigao kao dobrovoljac. Pomagao je srpskim oficirima u sticanju određenih ratnih veština, a kasnije, tokom balkanskih i Velikog rata za najveće svetske medije pisao o herojskoj borbi Srba, i razbijao stereotipe o Srbima kao lošem narodu.
– Kasnije je prešao u Legiju stranaca. To što se odrekao vojne uniforme svoje države, u Norveškoj mu nisu oprostili. Tek kasnije su shvatili njegovu istorijsku ulogu. Na skijaškim stazama, kraj skakaonica, postavljene su biste sa njegovim likom – priča Aleksandra Glišović Cerovina.
Pomoć Norveške Zlatiboru
– Za razvoj skijanja na Zlatiboru i činjenice da se ovim sportom trenutno bavi 50 dečaka i devojčica, velike zasluge ima Norveška. Nagla popularizacija skijanja počela je 2013. kada smo realizovali projekat sa norveškom ambasadom koji je podrazumevao besplatnu obuku dece i donaciju u vidu 50 pari skija, štapova i cipela. To nam je mnogo značilo da obnovimo opremu i sa njom unapredimo uslove za bavljenje noridijskim skijanjem – kaže Darko Đurović, predsednik SK „Zlatibor“.